Moderna kancelarijska stolica

Featured image
Kancelarijska stolica ovakva kakvu danas poznajemo postoji više od jednog veka. Potrebe za usavršavanjem same radne stolice dešavaju se zadnjih desetak godina. Evolucija radnog mesta diktira promene i na radnoj stolici. Od industrijske do tehničke ere promene na kancelarijskoj stolici su potrebne. Viktorijanski dizajn stolice

Viktorijanski dizajn

Centripetal stolica, Tomasa Varena koja je prvi put proizvedena 1851. godine. Svečano je bila prikazana na velikoj izložbi u Londonu, bila je potpuno podređena viktorijanskom dizajnu. Nije puno odstupala od potreba i današnjih standarda klasične kancelarijske stolice. Nudila je pomeranje nagiba sednja dok se radi, imala je točkove za pokretanje i pokretno sedište. Glavana noseća konstrukcija bila je izrađena od livenog gvožđa. Ova stolica je nudila sve preduslove koje danas imaju ergonomske stolice. U Filadelfiji je 1876. napravljena izložba kancelarijskog nameštaja i stolica “Centripetal” je doživela tada potpunu slavu. Nakon ovog događaja sve je bilo više potreba za komponentama kao što su točkići za stolicu, specijalni materijali za tapaciranje, pokretnost sedišta. Prvi sa potražnjom za nove komponente svoje radne stolice bili su stomatolozi.

Arhitektonski stil

Krajem dvevetnaestog veka, Frank Lojd je dizajnirao kancelarijsku stolicu “Larkin”. U to vreme kancelarijski posao je značio konstantan progres i napredovanje jedne zemlje u ekonomskom smislu. Međutim Frank sa svojim idustrijskim dizajnerima uradio je stolicu koja je parirala prostoru. Zanemarili su udobnost prilikom sedenja i posvetili pažnju estetskom dojmu u prostoru. Stolica je bila u potpunosti podređena enterijeru i ambijentu gde se nalazi. Frenk je razumeo da je kancelarija prvo što opisuje jedan radni prostor i da je to značajno ali nije uspeo da spoji dizajn i funkcionalnost. Šta više, totalno je zanemario ergonomski aspekt prilikom kreiranja “Larkin stolice”. Arhitektonski dizajn stolice

Moderni dizajn

Prepoznatljiv stil, dizajn i oblik kancelarijske stolice su dobile nakon drugog svetskog rata. Ta pojava nove potrebe u radnom svetu nije bila slučajna već su bila proizvod istraživanja ergonomije u industrijskoj proizvodnji. Rai i Čarls Emes su proizveli danas možda pepoznatljivu stolicu koja je malo prilagođenija današnjim uslovima za rad. Ali se isto tako odlikovala elegantnom linijom, metalnom konstrukcijom i velikim gumenim točkićima. Zvuči poznato? U asortimanu naše proizvodne linije je modela M 285 koji neodoljivo podseća na tadašnju stolicu braće Emes. Mnoge stolice koje danas imamo u ponudi na celom tržištu su nekim delom oslonjene na ideju tadašnjih stolica. Dizajn je tada bio u potpunosti prilagođen stilu i potrebama radnog sektora ali se u isto vreme vodilo računa o utisku koji stolica pruža. Crna kancelarijska stolica

Ergonomski dizajn

Iako je sredinom dvadestetog veka bilo jasno šta se očekuje od radne stolice, tek krajem 1970-ih godina ergonomija dobija puni značaj. Nova radna mesta, više potreba za radom iz kancelarije sve su to bili uslovi da se estetika i ergonomija prilagode. Zakon o “Upravljanju bezbednosti I zdravlja na radnom mestu” je 1970-te godine doneo predsednik USA, Nikson. Tada je industrijska era mogla da krene uzlaznom putanjom. Stolice sa ergonomskom potporom morale su da se obezbede svima i olakšaju radne zadatke. Tada se za sedalni deo počinje koristiti liveni sunđer koji prilikom sedenja daje prirodan položaj tela. Rukonasloni i nasloni za glavu počinju da budu sve češća opcija i potreba. Današnje stolice su umnogome zavisne od tog vremena jer zahvaljujući brzom razvitku poslovnog ambijenta i njihova evolicija se dešavala ubrzano.

Današnji dizajn kancelarijske stolice

U predhodnim vremenima dizajneri su itekako naučili da spoje ergonomiju, stil i komfor zajedno. Sada su ostale pojedinačne promene i usavršavanje svakog dela stolice posebno. Sve više sedenja zahtevalo je laganije materijale poput meša, zavisi od kupca da li želi celokupnu radnu stolicu u mreži ili samo naslon. Promena enterijera u radnom prostoru zahteva doradu na elementima stolice kao što su rukonasloni, glavonasloni, točkići i materijali za tapaciranje. Izgled stolice takođe varira od potrebe samog korisnika stolice do njene uklopivosti u ambijent. Sa obzirom na brzu transformaciju radnog mesta i nova radna mesta neminovno je ponovno stilsko redizajniranje stolice. Evolucija kancelarijske stolice zapravo prva ukazuje na stanje u radnom sektoru i smer u kome se ono danas nalazi. Kao proizvođači stolica možemo slobodno reći da je uvek bitna ergonomija i dizajnerska forma.