Poslovni princip Žoze Murinja koji možete primeniti
Portugalski fudbalski trener Žoze Murinjo jedno je od najznačajnijih imena u svetu fudbala, i inspiracija brojnim ljubiteljima ovog sporta. Sin bivšeg golmana Feliksa je i sam otpočeo karijeru kao fudbaler, ali je ipak završio kao trener. I to ne bilo kakav fudbalski trener, već kao jedan od lidera u tom sportu i kao jedan od njegovih reformatora.
Murinjo pristupa fudbalu na sasvim drugačiji način od ostalih, on to doživljava kao poslovnu taktiku, menadžersku viziju i kompanijsku etiku. Ne samo budući fudbalski stručnjaci, već i mnogi poslovni ljudi mogu da nauče mnogo toga od ovog čoveka, i postignu uspeh u svojoj sferi rada.
Poslovna analiza po Žoze Murinju
Kako je i sam Žoze Murinjo priznao - njemu je analitika sve, a kao svoje najveće vrline ističe analizu i samoanalizu. Na osnovu nje on donosi zaključke, posmatra igrače i teren tokom utakmice. On procenjuje mogućnosti na osnovu ranijih iskustava, sintetišući ih sa trenutnim stanjem. Murinjo ništa ne prepušta slučaju već svaki sporan korak svojih igrača provlači kroz skener svoje analize. Možemo reći da je ovaj metod možda komplikovan ili čak suvišan, ali ne možemo osporiti uspeh ovog lidera na terenu. Poznati fudbalski trener smatra da isti način rada, koliko god on donosio dobre rezultate, ne treba konstantno primenjivati. Konstantna održivost istog radnog sistema dovodi do uspavanosti samih igrača. Prevedeno na jezik današnjice - postaje dosadno i monotono ponavljati isti proces svakodnevno. Kada se veliki menadžeri zasite konstantno istog šablona, oni od kompanije prave domaći teren. Niko im ne diktira promenu, oni se uljuljkavaju u trenutnu situaciju i dovode do propasti samog kolektiva i njihove vizije. Posledice toga su, kako Murinjo kaže, sledeće:- Rad sa istim programima koji donose zaradu do prezasićenja, a koja potom opada
- Pad produktivnosti od vrha ka dole
- Zaposleni prolongiraju radne obaveze i sami određuju kada će ih obaviti
- Sunovrat poslovnog morala
- Samovolja tokom radnog vremena
- Nedostatak novih klijenata
- Totalna neprisutnost analize kod zaposlenih
- Manjak brige za kompanijske rezultate
- Odsustvo samokritike
- Nema traženja pomoći od kompanije